Molitva za ljubav

„Pored moje Brankovine, duboko u mom srcu je Vrnjačka Banja, mesto gde se na malom prostoru spaja mnoštvo različitosti. Ovo je prostor gde je priroda u punoj boji, i kao da je upravo sišla sa slikarskog platna“

Izvor: srednjeskole.edukacija.rs

Ovako je Desanka Maksimović, naša slavna pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti, govorila o Vrnjačkoj Banji. Od prvog dana, kako je za života govorila, “zaljubila” se u našu Banju i najčešće dolazila s proleća, kada sve ponovo počinje da se budi, cveta, kada priroda zablista njalepšim bojama. Zato je najviše volela da šeta predivnim banjskim parkovima i odmara na nekoj od klupa upijajući svu lepotu prirode i uživajući u svim njenim čarima, koje su joj ujedno bile i velika inspiracija za mnoga pesnička dela.

Bila je i ostala posebna po tome što su sve njene pesme nosile posebne i duboke životne poruke, kojima je želela da osvesti ljude budeći u njima one nejlepše vrline ljubav, hrabrost, plemenitost, poštenje i podstakne ih na odanost, iskrenost, poštovanje, slobodu.

Ipak, ljubav je, kao temelj iz kojeg se rađa sva lepota života, bila njena najveća pesnička pokretačka snaga. Tako je, tokom jednog od svojih dolazaka u Vrnjačku Banju, saznala za davnu ljubavnu priču dvoje Vrnjčana, učiteljice Nade i oficira Relje.

Njihova priča počela je u periodu od par godina pre početka Prvog svetskog rata, kada su se dvoje mladih jako zavoleli i to je bila ljubav o kojoj su, u to vreme, svi Vrnjčani govorili. Mladi, lepi, velika ljubav koja se činila da je niko i ništa ne može poremetiti i da će trajati večno. Često su u predvečerje odlazili u šetnju, a njihovo mesto sastanka oduvek je bio jedan od mostova na Vrnjačkoj reci, po čemu su ih, takodje, stariji Vrnjčani pamtili. Baš na tom mestu, zakleli su se jedno drugom na večnu ljubav, a njihovu veridbu slavila je cela Banja.

Međutim, usled početka rata, oficir Relja je mobilisan i poslat na front u Grčku. Taj rastanak im je bio veoma težak i bolan, ali Nada je bila sigurna u njihovu ljubav i ostala je da čeka svog verenika da joj se vrati. Njena ljubav je bila toliko velika i jaka da je, kada je Relja otišao na front, svako veče odlazila na most na kojem su se sastajali kako bi pokušala da, u svoj čežnji za njim, pronađe zrno utehe. Molila se za njega, za njih, živela je za dan da joj se Relja vrati – živela je za njihovu ljubav.

Ali, jednog dana, ni ne sluteći da bi to ikada moglo da se dogodi, lepa učiteljica Nada dobila je pismo od svog Relje u kojem joj saopštava da se zaljubio u lepu, mladu Grkinju i da raskida njihovu veridbu. To saznanje Nadi je bilo ogroman udarac i, skrhana od tuge i bola, nije mogla da podnese Reljinu izdaju. Nastavila je svakodnevno da odlazi na “njihov most”, ali od one vesele i ljubavlju opijene mlade devojke, kako su meštani govorili, ostala je samo senka. Nakon samo nekoliko meseci, nemajući snage da preboli Reljinu izdaju, učiteljica Nada se razbolela i život zavšila tugujući za svojom najvećom ljubavlju.

Upravo ova priča je ostavila veoma jak i dubok utisak na Desanku Maksimović, te je tokom sledeće posete Vrnjačkoj Banji, napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama “Molitva za ljubav”. Na taj način, naša sjajna pesnikinja, doprinela je da se ponovo oživi davno zaboravljena tradicija “zaključavanja ljubavi” na mostu na kojem su se nekada Nada i Relja sastajali i zakleli na večnu ljubav.

I danas u Vrnjačkoj Banji postoji taj čuveni Nadin i Reljin most – “Most ljubavi”, na kojem se i dalje neguje ista tradicija gde parovi zaključavaju katance verujući da na taj način simbolično čuvaju svoju ljubav. Ključeve katanaca bacaju u Vrnjačku reku kako bi njihova ljubav bila večno zaključana i samo za njih čuvana.

Veruje se da je ovakva tradicijia zaključavanja ljubavi krenula upravo iz Vrnjačke Banje i stigla do daleke Kine, Rusije, Nemačke, Japana, Francuske, a uticajni britanski časopis “Brides” je “Most ljubavi” u Vrnjačkoj Banji proglasio za najromantičnije mesto.

Možda Vam je poznata ova priča, a možda niste ni očekivali ovakav kraj Nadine i Reljine ljubavi, ali ovakve priče je potrebno da čita svako od nas, jer su tu da nas osveste, da nas podsete da je život vredan, koliko god se ponekad činilo drugačije. Tu su da nas probude i podstaknu da se zagledamo u sebe i pronađemo sopstvenu snagu i ljubav koja se nalazi u našim srcima. Da je ne zarobljavamo, već da je delimo sa drugima šireći tu energiju na svet oko nas. Jer ljubav je posebna vrlina koja se umnožava kada se deli.

I zato, počnite još danas – delite ljubav nesebično i budute sigurni da će vam se višestruko vratiti.

“Molitva za ljubav”

“Brzo kao kratkovečne cveća liske

i ova ljubav staće da se kruni i drobi:

žedan je zaborava tamni vir.

O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,

a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,

jucerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu

skrinju, načini je ljubavi hram.

O, duša moja ne moli sreću za se –

sve dosadašnje radosti nek se snište –

ali pobožno ona od tebe ište

da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo

kao bulka u zrelome žitu i lanu.

O, Bože ne molim za sreću, za radost, za

slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;

da oganj sveti što u meni planu

ne sagori iznenadno u prah,

ne razbukti se prekonoć u strast.”

Desanka Maksimović

Vaš hotel Fontana