Svesno roditeljstvo – put uzajamnog rasta i razvoja naše dece i nas

“Najveće buđenje i samouvid može da vam se desi jedino kroz sopstvenu interakciju sa detetom. Ono ne dolazi na ovaj svet da biste od njega oblikovali i napravili vaše najveće fantazije. Ona su tu da vam ukažu na jednu osnovnu istinu, neuništivu istinu o svetu u kom živite – da jedinu kontrolu koju imate, jeste kontrola nad samim sobom.” 

Dr Šafali Sabari, klinički psiholog 

Verujemo da je svakom roditelju od najveće važnosti da njihova deca budu srećna, zdrava, radosna, da se osećaju sigurnim, bezbednim, prihvaćenim, slobodnim, a pre svega voljenim. Međutim, usled ubrzanog načina života, povećanog obima poslovnih i privatnih obaveza koje nam se svakodnevno nameću u želji da našoj deci obezbedimo sve ono što im je potrebno i budemo “savršeni” roditelji, često se u svemu tome malo izgubimo.

Kao krajnja posledica takvog načina života javljaju se, u najblažem slučaju, umor, preopterećenost, iscrpljenost, nezadovoljstvo. U takvom stanju, složićete se, našoj deci nismo u mogućnosti da u potpunosti pružimo ono što je njima najpotrebnije – kvalitetno vreme provedeno sa njima uz ljubav, bliskost, pažnju, toplinu, razumevanje i poštovanje njihovih potreba. Ali, ono što, za početak, možemo da uradimo jeste da pokušamo da prihvatimo činjenicu da ne postoje savršeni roditelji i da svako od nas radi najbolje što može u datom trenutku.

Jer svi smo mi ljudi i svaki izazov koji se nađe na našem životnom putu, svaki odnos koji imamo sa drugom osobom, tu je da nam pomogne da međusobno rastemo i razvijamo se. Posebno odnos koji imamo sa svojom decom.

Deca su toliko sjajna, čista, iskrena, plemenita, magična bića od kojih, ukoliko smo prisutni i svesni u odnosu sa njima, možemo mnogo toga da naučimo. Ona nas motivišu, u nama bude najrazličitije emocije, unose u naš život brojne promene otkrivajući nam delove sebe za koje možda nismo ni znali ili smo zaboravili da postoje. Kada dovoljno dobro upoznamo i prihvatimo sebe, kada dostignemo da budemo u skladu, povezani sa sobom i svojom suštinom, onda se vrlo lako i prirodno povezujemo i sa svojom decom. Ta povezanost sa njima je osnova na kojoj dalje gradimo zdrav odnos ispunjen ljubavlju, razumevanjem, iskrenošću, podrškom, poštovanjem i prihvatanjem njihovih prava i autentičnosti, a to je ono što je njima najznačajnije.

Brojna naučna istraživanja na polju psihologije i neuronauke ukazuju na to da je period do 6. godine temelj na kojem se zaniva budućnost svakog od nas. To je period kada svako dete usvaja najrazličitija uverenja i oblike ponašanja, uče iz svakodnevnih iskustava, iz interakcije sa drugima, posmatranjem i doživljavanjem sveta oko sebe i na taj način apsorbuju sve iz okruženja u kojem odrastaju. Zato se i kaže da su deca u ovom periodu kao „sunđeri“ jer neverovatnom brzinom i nepogrešivo upijaju i preslikavaju ponašanja kojima su najčešće izloženi. Neuronauka objašnjava da je glavni razlog tome to što su kod dece u ovom periodu najdominantniji theta moždani talasi koji imaju nisku frekvenciju i koji ih, takoreći, otvaraju za „programiranje“ kada je veoma tanka granica između svesnog i podsvesnog uma. Npr. period odmah nakon buđenja ili neposredno pre nego što utonemo u san je stanje snižene svesnosti kada su dominantni theta moždani talasi, a kod dece do 6. godine to stanje je znatno pojačano tokom celog dana.

To znači da, sve ono što im tada govorimo, način na koji se prema njima odnosimo, sve ono što dožive u ovom periodu urezuje se duboko u njihovu podsvest. A kada uzmemo u obzir naučnu činjenicu da je samo 5% naših aktivnosti regulisano svesnim delom uma, a da sve ostalo, čak do 95% svega onoga što mislimo, govorimo, radimo reguliše naša podsvest, onda nam je potpuno jasno koliki uticaj podsvest, tj. sve ono što je ona naučila i usvojila, ima na naš život. Zato mi kao roditelji imamo veoma veliki uticaj, a pre svega veliku odgovornost, da našoj deci, koliko je moguće, obezbedimo zdravo i podržavajuće okruženje tokom odrastanja, jer to su temelji na kojima se zasniva njihova budućnost.

Da bismo kao roditelji u tome i uspeli, neophodno je da se, prvenstveno kao pojedinci, svakodnevno trudimo da radimo na sebi, da se razvijamo osvešćujući svoje emocije, svoja uverenja, oblike ponašanja, našu komunikaciju sa decom, vreme provedeno sa njima i sagledamo koje sve segmente bismo mogli da unapredimo.

Da postanemo što više prisutni u trenutku i svesni svojih emocija koje nas navode na određen oblik ponašanja koji nije uvek najsjajniji za nas i našu decu, ali nas može podstaći na razmišljanje i pozitivnu promenu – jer naše emocije i naša ponašanja su naša odgovornost, a ne odgovornost naše dece. Ona ih samo svojim reakcijama trigerišu, pomažu nam da ih osvestimo pružajući nam mnoštvo prilika za lični rast. Na nama je hoćemo li te dragocene prilike prepoznati i iskoristiti na pravi način za dobrobit svih nas.

Dakle, neophodno je da radimo na sebi i vežbamo svesnost u odnosu sa svojom decom, ali bez prevelikih očekivanja, jer sve je to proces. Nije uvek lako, ali svaki, i najmanji korak koji vodi do pozitivne promene je vredan i veličanstven. A ono što je najdivnije u celom procesu je to što se svaka naša promena reflektuje na našu decu, na njihovo unutrašnje stanje i ponašanje. Jer svesno roditeljstvo je zajednički put naše dece i nas na kojem uzajamno rastemo i razvijamo se.

I zato, dragi roditelji, negujte odnos sa svojom decom svakodnevno, tako što ćete prvenstveno negovati odnos sa samim sobom. Učite ih pravim životnim vrednostima, omogućite im da imaju zdrav model ponašanja na koji će se ugledati, jer ona to zaslužuju samim svojim postojanjem. Ona su posebna bića vredna najčistije ljubavi, pažnje, podrške, poštovanja, razumevanja i zato se trudite da im svakodnevno iskazujte zahvalnost na svemu što jesu, jer svako dete je, samim dolaskom na ovaj svet, veliki doprinos za čovečanstvo.

P.S. Neka je srećna i radosna ova nedelja posvećena svoj deci sveta – našim velikim i jedinstvenim životnim učiteljima ❤️

Vaš hotel Fontana